PočetnaNapadi panike – simptomi i psihoterapija
Napadi panike – simptomi i psihoterapija
Napad panike je iznenadan talas intenzivnog straha praćen snažnim telesnim simptomima. Može se javiti ubrzano lupanje srca, nedostatak vazduha, vrtoglavica, stezanje u grudima, drhtanje i osećaj da ćete izgubiti kontrolu, onesvestiti se ili umreti.
Iako napad obično kratko traje, iskustvo može biti toliko zastrašujuće da osoba nakon njega počne stalno da prati svoje telo i strahuje od sledećeg napada. Život tada može postati organizovan oko izbegavanja mesta i situacija u kojima bi panika mogla ponovo da se javi.
Ja sam Mijana Todorović, diplomirani psiholog, psihoterapeut i sertifikovani EMDR terapeut. Psihoterapijsku podršku kod napada panike pružam uživo u Beogradu i online.
Kako izgleda napad panike?
Napad panike često počinje naglo, ponekad bez očiglednog razloga. Telesne senzacije se brzo pojačavaju, a osoba ih doživljava kao znak neposredne opasnosti.
Mogu se javiti:
- ubrzan ili snažan rad srca
- stezanje, bol ili nelagodnost u grudima
- osećaj nedostatka vazduha ili gušenja
- ubrzano i plitko disanje
- vrtoglavica, nestabilnost ili slabost
- drhtanje i znojenje
- mučnina ili nelagodnost u stomaku
- trnjenje ruku, nogu ili lica
- talasi toplote ili hladnoće
- knedla u grlu
- osećaj nestvarnosti okoline
- osećaj odvojenosti od sebe
- strah od gubitka kontrole
- strah od ludila, nesvestice ili smrti
Ne mora svaka osoba imati sve navedene simptome. Kod nekoga dominira lupanje srca, kod drugog osećaj gušenja, vrtoglavica ili promenjen doživljaj sebe i okoline.
Koliko traje napad panike?
Simptomi napada panike obično brzo dostižu visok intenzitet. Sam najintenzivniji deo najčešće traje relativno kratko, ali se osoba nakon toga može osećati iscrpljeno, uznemireno i nesigurno još satima.
Subjektivni doživljaj vremena tokom napada može biti drugačiji. Nekoliko minuta intenzivnog straha može delovati mnogo duže, posebno kada osoba ne razume šta joj se događa.
Nakon napada često se javlja pitanje: „Šta ako se ponovi?“ Upravo strah od novog napada može postati veći problem od samog prvobitnog događaja.
Zašto se napad panike javlja?
Napad panike nastaje kada se alarmni sistem organizma naglo aktivira iako nema neposredne spoljašnje opasnosti. Telo reaguje kao da je potrebno da se bori ili pobegne: ubrzavaju se disanje i rad srca, mišići se napinju, a pažnja se usmerava na moguće znake ugroženosti.
Prvi napad može biti povezan sa:
- dugotrajnim stresom
- emocionalnom iscrpljenošću
- velikim životnim promenama
- partnerskim ili porodičnim problemima
- zdravstvenim strahom
- traumatskim iskustvom
- nedostatkom sna
- prekomernim unosom kofeina ili drugih stimulansa
- periodom intenzivne anksioznosti
- kombinacijom više faktora
Ponekad osoba ne prepoznaje jasan okidač. To ne znači da se napad dogodio bez ikakvog konteksta, ali uzrok nije uvek moguće odmah izdvojiti.
Kako nastaje začarani krug panike?
Napad panike često se održava pogrešnim tumačenjem telesnih senzacija.
Na primer:
- Osoba primeti da joj srce ubrzano lupa.
- Pomisli: „Dobiću srčani udar.“
- Strah dodatno aktivira organizam.
- Srce počinje još brže da radi.
- Jači simptom deluje kao potvrda da je opasnost stvarna.
- Panika se dalje pojačava.
Slično se može dogoditi sa disanjem, vrtoglavicom ili osećajem nestvarnosti. Osoba ne reaguje samo na telesni simptom, već i na značenje koje mu pripisuje.
Nakon prvog napada pažnja postaje usmerena na telo. Svaka promena pulsa, daha ili ravnoteže može biti protumačena kao početak novog napada. Tako se povećava verovatnoća da obična telesna senzacija pokrene novi talas straha.
Strah od ponovnog napada
Nakon napada panike osoba često razvija anticipatornu anksioznost – stalnu zabrinutost da bi se napad mogao ponoviti.
Može početi da razmišlja:
- „Šta ako mi se dogodi kada sam sama?“
- „Šta ako ne mogu da izađem?“
- „Šta ako niko ne bude mogao da mi pomogne?“
- „Šta ako se osramotim pred ljudima?“
- „Šta ako izgubim kontrolu?“
- „Šta ako je lekar nešto propustio?“
Zbog toga osoba može proveravati gde se nalazi najbliža bolnica, sedeti blizu izlaza, nositi vodu ili lekove, stalno meriti puls ili izlaziti samo uz osobu od poverenja.
Ova ponašanja donose kratkotrajno olakšanje, ali dugoročno mogu održavati uverenje da osoba nije bezbedna bez njih.
Izbegavanje i agorafobija
Strah od napada panike može dovesti do izbegavanja situacija iz kojih bi bilo teško izaći ili u kojima pomoć možda ne bi bila odmah dostupna.
Osoba može početi da izbegava:
- gradski prevoz
- vožnju automobilom
- liftove i zatvorene prostore
- velike prodavnice i tržne centre
- gužve i čekanje u redu
- bioskope, restorane ili frizerske salone
- putovanja
- udaljavanje od kuće
- ostajanje nasamo
- fizičku aktivnost koja ubrzava rad srca
Kada izbegavanje postane izraženo, životni prostor se postepeno sužava. Osoba kratkoročno oseća olakšanje jer je izbegla strah, ali ne dobija priliku da nauči da situaciju može podneti i bez katastrofalnog ishoda.
Šta uraditi tokom napada panike?
Tokom napada panike najvažnije je prepoznati da je alarmni sistem aktiviran i pokušati da ne pojačavate strah dodatnim katastrofičnim tumačenjima.
Može pomoći da:
- ostanete na mestu ako je bezbedno, umesto da odmah pobegnete
- primetite šta se događa u telu bez stalnog proveravanja pulsa
- usporite izdah i izbegnete naglo, preterano duboko disanje
- usmerite pažnju na predmete i zvuke oko sebe
- podsetite sebe da će se intenzitet postepeno smanjiti
- ne pokušavate silom da uklonite svaku senzaciju
- oslonite stopala na pod i primetite kontakt sa podlogom
Cilj nije da napad momentalno zaustavite, već da sprečite dodatno zastrašivanje zbog samih simptoma.
Ako su simptomi novi, neuobičajeni, izrazito jaki ili postoji mogućnost fizičkog zdravstvenog problema, potrebno je potražiti medicinsku procenu. Ne treba svaki bol u grudima, otežano disanje ili gubitak svesti automatski pripisivati panici.
Da li je napad panike opasan?
Simptomi panike mogu biti veoma intenzivni, ali sam napad panike najčešće nije životno ugrožavajući. Ipak, pošto se određeni simptomi mogu preklapati sa simptomima fizičkih zdravstvenih problema, prvi ili neuobičajen napad treba medicinski proceniti.
Nakon što su odgovarajući pregledi obavljeni i zdravstveni uzroci isključeni, stalno ponavljanje pregleda i traženje novih potvrda može postati deo kruga anksioznosti.
Važno je pronaći ravnotežu između odgovornog odnosa prema zdravlju i neprestanog proveravanja koje kratko umiruje, a dugoročno povećava strah.
Napad panike ili srčani problem?
Napad panike i određeni zdravstveni problemi mogu imati slične simptome, kao što su bol u grudima, znojenje, otežano disanje i ubrzan rad srca. Samostalno postavljanje dijagnoze na osnovu interneta nije bezbedno.
Kod prvih, novih, jakih ili promenjenih simptoma potrebno je obratiti se lekaru. Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti kada simptomi ukazuju na moguće akutno fizičko stanje.
Psihoterapija se uključuje nakon odgovarajuće procene kada napadi panike, strah od njihovog ponavljanja i izbegavanje postanu glavni problem.
Kako psihoterapija pomaže kod napada panike?
Psihoterapijski rad usmeren je na razumevanje kruga panike i postepeno menjanje načina na koji osoba reaguje na telesne senzacije i strah.
Tokom terapije možemo raditi na tome da:
- razumete šta se događa u telu tokom napada
- prepoznate katastrofična tumačenja simptoma
- smanjite stalno praćenje tela
- postepeno napustite sigurnosna ponašanja
- povećate toleranciju na telesne senzacije
- vratite se situacijama koje ste počeli da izbegavate
- razvijete drugačiji odnos prema neizvesnosti
- istražite životni kontekst u kojem su napadi počeli
- obradite iskustva povezana sa strahom i osećajem ugroženosti
- povratite poverenje u sopstvenu sposobnost da podnesete nelagodu
Cilj nije samo trenutno umirivanje. Ako osoba veruje da je bezbedna isključivo kada je uz nekoga, nosi lek, proverava puls ili izbegava određeno mesto, strah može nastaviti da se održava.
Zato se promene uvode postepeno i planski, u skladu sa mogućnostima osobe.
Da li se napadi panike mogu prevazići?
Napadi panike i strah od njihovog ponavljanja mogu se značajno smanjiti odgovarajućim psihoterapijskim radom. Napredak ne znači nužno da osoba više nikada neće osetiti ubrzan rad srca, vrtoglavicu ili strah.
Važna promena nastaje kada telesne senzacije više ne tumači kao neposrednu katastrofu i kada prestane da organizuje život oko sprečavanja mogućeg napada.
Tada se smanjuju izbegavanje, stalna pripravnost i potreba za kontrolom, a osoba postepeno vraća slobodu kretanja i aktivnosti koje su joj važne.
Da li su potrebni lekovi?
Lekove može propisati isključivo lekar ili psihijatar. Nekim osobama psihoterapija predstavlja dovoljan oblik pomoći, dok kod drugih kombinacija psihoterapije i farmakoterapije može biti korisna.
Odluka zavisi od intenziteta i učestalosti simptoma, izbegavanja, opšteg funkcionisanja i stručne procene.
Ako tokom psihoterapijskog rada procenim da bi bilo korisno uključiti psihijatra, o tome ćemo otvoreno razgovarati.
Napadi panike noću
Napad panike može se javiti i tokom sna. Osoba se naglo probudi sa lupanjem srca, ubrzanim disanjem, znojenjem i intenzivnim strahom.
Noćni napad može dovesti do straha od odlaska na spavanje, praćenja tela i iscrpljenosti zbog nedostatka sna.
Kod noćnih simptoma važno je razmotriti i moguće fizičke uzroke i poremećaje spavanja. Nakon medicinske procene, psihoterapijski rad može biti usmeren na strah od senzacija, iščekivanje napada i ponašanja koja održavaju problem.
Psihoterapija napada panike u Beogradu i online
Psihoterapijske seanse održavaju se uživo u Beogradu i online na srpskom jeziku.
Individualna seansa traje 60 minuta. Cena individualne seanse za klijente iz Srbije iznosi 4.000 dinara, a za klijente koji žive u inostranstvu 40 evra.
Na prvom razgovoru sagledavamo:
- kako je izgledao prvi napad
- koje simptome najviše doživljavate kao opasne
- šta radite da biste sprečili novi napad
- koje situacije izbegavate
- kako panika utiče na vaš svakodnevni život
- šta želite ponovo da budete u mogućnosti da radite
Na osnovu toga određujemo početne ciljeve i plan psihoterapijskog rada.
Česta pitanja o napadima panike
Da li mogu da se onesvestim tokom napada panike?
Osećaj da ćete se onesvestiti čest je tokom napada panike, ali stvarni gubitak svesti nije tipičan. Ipak, ako dođe do nesvestice ili postoje novi i neuobičajeni simptomi, potrebna je medicinska procena.
Da li napad panike znači da gubim razum?
Ne. Osećaj gubitka kontrole i nestvarnosti može biti veoma zastrašujući, ali sam po sebi ne znači da osoba „ludi“. U terapiji se radi na razumevanju ovih simptoma i smanjenju straha koji oni izazivaju.
Zašto se napad pojavio kada sam bio miran?
Alarmni sistem može se aktivirati i bez očigledne spoljašnje opasnosti. Dugotrajan stres, umor, telesna senzacija ili misao koju osoba jedva registruje mogu biti deo procesa. Nije uvek moguće odmah prepoznati jedan jasan okidač.
Da li treba odmah da napustim mesto na kojem je napad počeo?
Ako je situacija objektivno bezbedna, trenutno bekstvo može dodatno učvrstiti vezu između tog mesta i opasnosti. U psihoterapiji se radi na tome da osoba postepeno ostane u situaciji dovoljno dugo da nauči da uznemirenost može da se smanji i bez bekstva.
Koliko traje terapija napada panike?
Trajanje zavisi od učestalosti napada, intenziteta straha, stepena izbegavanja, trajanja problema i drugih životnih teškoća. Nakon početne procene možemo napraviti okvirni plan i pratiti promene.
Povezane teme
Zakažite prvi razgovor
Ako živite u strahu od sledećeg napada, pratite svaki signal iz tela ili izbegavate mesta na kojima ste ranije funkcionisali slobodno, možete zakazati prvi razgovor.
Zajedno ćemo sagledati kako se krug panike kod vas održava i napraviti plan postepenog vraćanja osećaja sigurnosti i slobode.
Mijana Todorović
Diplomirani psiholog, psihoterapeut i sertifikovani EMDR terapeut
Beograd i online