PočetnaAnksioznost – simptomi i psihoterapija
Anksioznost – simptomi i psihoterapija
Anksioznost se može ispoljavati kao stalna zabrinutost, unutrašnja napetost, preterano razmišljanje ili osećaj da će se nešto loše dogoditi, čak i kada ne postoji jasna opasnost.
Pored misli i emocija, često se javljaju telesni simptomi poput lupanja srca, pritiska u grudima, vrtoglavice, stezanja u stomaku, otežanog disanja ili problema sa spavanjem. Zbog toga osoba može početi da prati svaki telesni osećaj, izbegava određene situacije i traži potvrdu da je sve u redu.
Ja sam Mijana Todorović, diplomirani psiholog, psihoterapeut i sertifikovani EMDR terapeut. Psihoterapijsku podršku kod anksioznosti pružam uživo u Beogradu i online.
Šta je anksioznost?
Anksioznost je reakcija organizma na opaženu opasnost, neizvesnost ili mogućnost da se dogodi nešto neprijatno. U određenoj meri ona je normalna i korisna jer nas priprema da reagujemo, rešimo problem ili se zaštitimo.
Problem nastaje kada je anksioznost:
- previše intenzivna
- prisutna i kada nema stvarne opasnosti
- dugotrajna i teško se smiruje
- nesrazmerna situaciji
- praćena stalnim proveravanjem i analiziranjem
- razlog zbog kojeg izbegavate ljude, mesta ili obaveze
- toliko iscrpljujuća da ometa svakodnevni život
Osoba često razume da preterano brine, ali ne uspeva jednostavno da „isključi“ misli ili da se opusti. Pokušaj da se anksioznost silom ukloni može dodatno pojačati praćenje simptoma i strah.
Koji su simptomi anksioznosti?
Anksioznost se kod svake osobe može ispoljavati drugačije. Neko najviše primećuje telesne senzacije, neko preteranu brigu, a neko izbegavanje i stalnu potrebu za kontrolom.
Psihički i emocionalni simptomi
Mogu se javiti:
- stalna zabrinutost
- osećaj da će se dogoditi nešto loše
- preterano analiziranje situacija i razgovora
- teškoće u donošenju odluka
- strah od gubitka kontrole
- razdražljivost i unutrašnji nemir
- teškoće sa koncentracijom
- osećaj nestvarnosti ili odvojenosti od sebe
- pojačana osetljivost na neizvesnost
- potreba da stalno budete sigurni da je sve u redu
Telesni simptomi
Anksioznost može biti praćena:
- ubrzanim ili snažnim lupanjem srca
- stezanjem ili neprijatnošću u grudima
- osećajem nedostatka vazduha
- knedlom ili stezanjem u grlu
- vrtoglavicom i nestabilnošću
- mučninom ili nelagodnošću u stomaku
- znojenjem i drhtanjem
- napetošću u mišićima
- glavoboljom
- trnjenjem
- umorom i iscrpljenošću
- teškoćama sa uspavljivanjem ili čestim buđenjem
Telesni simptomi mogu biti veoma neprijatni i stvarni. Ipak, ne treba automatski pretpostaviti da je svaki novi ili neobjašnjiv simptom posledica anksioznosti. Kada postoji sumnja, nagla promena ili izražen fizički simptom, potrebno je obratiti se lekaru radi odgovarajuće procene.
Kako nastaje krug anksioznosti?
Anksioznost se često održava kroz krug misli, telesnih reakcija i ponašanja.
Na primer, osoba primeti ubrzan rad srca i pomisli: „Nešto nije u redu.“ Ta misao povećava strah, zbog čega srce počinje još brže da lupa. Osoba zatim proverava puls, pretražuje simptome na internetu ili traži od drugih da je uvere da nije ugrožena.
Takva ponašanja kratkoročno mogu doneti olakšanje. Međutim, dugoročno šalju poruku da je situacija zaista bila opasna i da osoba bez proveravanja ne bi mogla da je podnese.
Krug mogu održavati:
- izbegavanje situacija koje izazivaju nelagodu
- stalno proveravanje telesnih simptoma
- traženje uveravanja od partnera, porodice ili lekara
- pretraživanje simptoma na internetu
- preterano planiranje i pripremanje
- pokušaj da se unapred ukloni svaka neizvesnost
- odlaganje obaveza zbog straha od greške
- potiskivanje i izbegavanje neprijatnih misli
- korišćenje alkohola, lekova ili drugih sredstava za trenutno umirenje
Psihoterapija pomaže da prepoznate ovaj krug i postepeno razvijete drugačiji odnos prema mislima, telesnim senzacijama i neizvesnosti.
Zašto preterano razmišljanje ne rešava anksioznost?
Osoba može imati utisak da će dovoljno dugim razmišljanjem konačno pronaći sigurnost i sprečiti loš ishod. Međutim, mnoga anksiozna pitanja nemaju potpuno siguran odgovor:
- „Šta ako se nešto dogodi?“
- „Šta ako sam pogrešio?“
- „Kako mogu biti siguran da sam zdrav?“
- „Šta ako me partner napusti?“
- „Šta ako ne uspem?“
- „Šta ako izgubim kontrolu?“
Što osoba više pokušava da pronađe apsolutnu sigurnost, pojavljuje se više novih mogućnosti i pitanja. Razmišljanje tada više nije usmereno na rešavanje konkretnog problema, već na uklanjanje svake neizvesnosti.
U psihoterapiji učimo da razlikujemo realan problem koji zahteva akciju od anksiozne brige koja se stalno vraća uprkos analiziranju.
Šta može pokrenuti anksioznost?
Anksioznost nema uvek jedan jasan uzrok. Može biti povezana sa kombinacijom temperamenta, ranijih iskustava, načina odrastanja, trenutnog stresa i životnih okolnosti.
Česti okidači mogu biti:
- dugotrajan stres i preopterećenost
- promena posla ili gubitak sigurnosti
- partnerski ili porodični problemi
- preseljenje i život u inostranstvu
- bolest ili zdravstveni problem
- trudnoća, roditeljstvo i briga o deci
- raskid, razvod ili gubitak bliske osobe
- traumatska iskustva
- visoka očekivanja od sebe
- strah od greške, neuspeha ili procene drugih
- potreba da se sve drži pod kontrolom
- potiskivanje emocija i sopstvenih potreba
Razumevanje uzroka može biti važno, ali samo razumevanje nije uvek dovoljno. Potrebno je raditi i na sadašnjim obrascima koji održavaju anksioznost.
Kako psihoterapija pomaže kod anksioznosti?
Psihoterapijski rad prilagođava se konkretnoj osobi, simptomima i životnim okolnostima. Cilj nije da nikada više ne osetite strah ili napetost, već da anksioznost prestane da upravlja vašim odlukama i svakodnevnim životom.
Tokom terapije možemo raditi na tome da:
- prepoznate situacije i misli koje pokreću anksioznost
- razumete vezu između misli, emocija, tela i ponašanja
- razlikujete stvarnu opasnost od anksioznog predviđanja
- smanjite izbegavanje i sigurnosna ponašanja
- postepeno povećate toleranciju na neizvesnost
- razvijete efikasnije načine emocionalne regulacije
- jasnije prepoznate i izrazite svoje potrebe
- postavite zdravije granice
- ispitate uverenja koja pojačavaju strah i samokritiku
- obradite ranija iskustva povezana sa sadašnjim reakcijama
- povratite aktivnosti koje ste zbog anksioznosti napustili
Terapija ne podrazumeva samo umirivanje u trenutku uznemirenosti. Važan deo rada jeste razumevanje onoga što anksioznost održava i postepeno menjanje reakcija koje kratkoročno donose olakšanje, ali dugoročno učvršćuju problem.
Anksioznost i napadi panike
Anksioznost može biti prisutna kao dugotrajna briga i napetost, dok se napad panike obično javlja naglo, sa intenzivnim strahom i izraženim telesnim simptomima.
Osoba koja je doživela napad panike može razviti stalni strah da će se on ponoviti. Zbog toga počinje da prati telo, izbegava određena mesta ili se ne udaljava od osobe uz koju se oseća sigurno.
Napadi panike zahtevaju nešto drugačije objašnjenje i terapijski plan, zbog čega su detaljnije obrađeni na posebnoj stranici.
Anksioznost ili stres – u čemu je razlika?
Stres je često vezan za prepoznatljivu spoljašnju situaciju, kao što su preopterećenost na poslu, finansijski problem, bolest ili konflikt. Kada se situacija završi, stres se obično postepeno smanjuje.
Kod anksioznosti osećaj opasnosti može trajati i kada nema neposrednog problema. Briga se može premeštati sa jedne teme na drugu, pa osoba nakon rešavanja jednog straha ubrzo pronalazi novi razlog za zabrinutost.
Stres i anksioznost se često prepliću. Dugotrajan stres može pojačati anksioznost, dok anksioznost može učiniti svakodnevne zahteve još težim.
Da li su potrebni lekovi?
Odluku o lekovima donosi lekar, odnosno psihijatar. Psiholog i psihoterapeut ne propisuju medikamente.
Nekim osobama psihoterapija predstavlja dovoljan oblik podrške, dok kod drugih kombinacija psihoterapije i farmakoterapije može biti korisna. To zavisi od intenziteta simptoma, njihovog trajanja, funkcionisanja i individualne procene.
Ako tokom rada procenim da bi bilo korisno uključiti psihijatra, o tome ćemo otvoreno razgovarati. Upućivanje na psihijatrijsku procenu ne znači neuspeh terapije, već nastojanje da dobijete oblik pomoći koji najviše odgovara vašem stanju.
Kada potražiti pomoć?
Razgovor sa psihologom može biti koristan ako:
- anksioznost traje nedeljama ili mesecima
- teško je kontrolišete
- utiče na san, posao, učenje ili odnose
- izbegavate sve više situacija
- često proveravate svoje telo ili tražite uveravanje
- imate napade panike
- više ne radite stvari koje su vam ranije bile važne
- osećate da ste stalno na oprezu
- pokušaji da se sami smirite ne donose trajnu promenu
Ne morate čekati da problem postane nepodnošljiv. Što se ranije prepoznaju obrasci koji održavaju anksioznost, to je više prostora da se na njima radi.
Psihoterapija anksioznosti u Beogradu i online
Psihoterapijske seanse održavaju se uživo u Beogradu i online na srpskom jeziku.
Individualna seansa traje 60 minuta. Cena individualne seanse za klijente iz Srbije iznosi 4.000 dinara, a za klijente koji žive u inostranstvu 40 evra.
Prvi razgovor služi da sagledamo simptome, situacije u kojima se pojavljuju, dosadašnje načine suočavanja i ono što želite da promenite.
Česta pitanja o anksioznosti
Da li anksioznost može potpuno da nestane?
Cilj psihoterapije nije uklanjanje svake napetosti i zabrinutosti, jer su one deo normalnog života. Cilj je da anksioznost postane podnošljiva, da razumete svoje reakcije i da strah više ne određuje šta smete ili ne smete da radite.
Da li treba da izbegavam situacije koje izazivaju anksioznost?
Izbegavanje kratkoročno smanjuje neprijatnost, ali često dugoročno pojačava strah. U psihoterapiji se sa izbegavanim situacijama radi postepeno, planski i u skladu sa kapacitetom osobe.
Koliko traje psihoterapija anksioznosti?
Trajanje zavisi od vrste i intenziteta anksioznosti, dužine trajanja simptoma, prisustva drugih teškoća i ciljeva terapije. Nakon početne procene možemo napraviti okvirni plan i pratiti promene tokom rada.
Mogu li online seanse pomoći kod anksioznosti?
Online psihoterapija može biti odgovarajući oblik rada kod anksioznosti ako osoba ima privatnost i stabilne uslove za razgovor. Na prvom susretu procenjujemo da li online format odgovara vašim potrebama.
Povezane teme
Zakažite prvi razgovor
Ako vas anksioznost iscrpljuje, ograničava ili vas drži u stalnom stanju pripravnosti, možete zakazati prvi razgovor.
Ne morate unapred znati zbog čega se anksioznost pojavila niti kako da je objasnite. Zajedno ćemo sagledati šta je pokreće, šta je održava i koji bi naredni koraci mogli da vam pomognu.
Mijana Todorović
Diplomirani psiholog, psihoterapeut i sertifikovani EMDR terapeut
Beograd i online