PočetnaDepresija i depresivnost – simptomi i psihoterapija
Depresija i depresivnost – simptomi i psihoterapija
Depresivnost se ne ispoljava uvek samo kao izražena tuga. Može se pojaviti kao bezvoljnost, gubitak interesovanja, hroničan umor, povlačenje od ljudi, razdražljivost ili osećaj da svakodnevni život više nema smisao.
Osoba može spolja nastaviti da radi i ispunjava obaveze, dok iznutra ima osećaj praznine i velikog napora. Često sebe kritikuje zato što ne uspeva jednostavno da se „pokrene“, što dodatno pojačava krivicu i osećaj bezvrednosti.
Ja sam Mijana Todorović, diplomirani psiholog, psihoterapeut i sertifikovani EMDR terapeut. Psihoterapijsku podršku kod depresivnosti pružam uživo u Beogradu i online.
Koja je razlika između tuge, depresivnosti i depresije?
Tuga je prirodna emocija koja se javlja nakon gubitka, razočaranja, konflikta ili druge bolne situacije. Iako može biti intenzivna, ona se obično menja tokom vremena i ne zahvata nužno sve oblasti života.
Depresivnost je širi pojam kojim se može opisati sniženo raspoloženje, bezvoljnost, povlačenje i gubitak energije. Može biti prolazna reakcija na stres, ali i deo ozbiljnijeg depresivnog stanja.
Depresija je stanje koje zahteva stručnu procenu. Ne određuje se samo na osnovu jednog simptoma, već na osnovu njihove kombinacije, trajanja, intenziteta i uticaja na svakodnevno funkcionisanje.
Nije svaka tuga depresija, ali dugotrajnu bezvoljnost, gubitak interesovanja i pogoršanje funkcionisanja ne treba svoditi na nedostatak volje ili „slab karakter“.
Koji su simptomi depresije?
Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe. Neko oseća izraženu tugu, dok kod drugog dominiraju praznina, umor, razdražljivost ili gubitak interesovanja.
Mogu se javiti:
- dugotrajna tuga ili sniženo raspoloženje
- osećaj praznine
- gubitak interesovanja i zadovoljstva
- nedostatak energije
- teškoće da se započnu i jednostavne aktivnosti
- povlačenje od porodice i prijatelja
- osećaj bezvrednosti
- izražena samokritičnost
- osećanje krivice
- beznadežnost i negativna slika budućnosti
- razdražljivost i niska tolerancija na frustraciju
- teškoće sa koncentracijom i donošenjem odluka
- usporenost ili unutrašnji nemir
- promene apetita
- teškoće sa spavanjem ili prekomerno spavanje
- smanjena seksualna želja
- zanemarivanje lične higijene i obaveza
- misli da život nema smisla ili da bi bilo bolje ne postojati
Prisustvo pojedinačnog simptoma ne znači automatski da osoba ima depresiju. Stručna procena uzima u obzir celokupno stanje, trajanje simptoma i moguće druge uzroke.
Kako depresivnost izgleda u svakodnevnom životu?
Depresivnost često stvara začarani krug.
Osoba ima malo energije i motivacije, pa odlaže obaveze, povlači se i prestaje da se bavi aktivnostima koje su joj ranije nešto značile. Zbog toga ima sve manje prijatnih iskustava, oseća da ništa ne postiže i počinje još negativnije da misli o sebi.
Mogu se pojaviti misli:
- „Ništa nema smisla.“
- „Nikada neće biti bolje.“
- „Ja sam problem.“
- „Drugima samo smetam.“
- „Nemam snage ni za šta.“
- „Svi napreduju osim mene.“
- „Trebalo bi da mogu da se saberem.“
Što se osoba lošije oseća, manje je aktivna. Što je manje aktivna i povezana sa drugim ljudima, depresivnost može postajati izraženija.
To ne znači da je dovoljno reći nekome da izađe, vežba ili „misli pozitivno“. Aktiviranje može biti važan deo oporavka, ali mora biti postepeno i prilagođeno stvarnom kapacitetu osobe.
Zašto se depresija javlja?
Depresivno stanje najčešće nema samo jedan uzrok. Može nastati kao rezultat kombinacije bioloških, psiholoških, odnosnih i životnih faktora.
Mogu doprineti:
- dugotrajan stres
- gubitak bliske osobe
- raskid, razvod ili prevara
- usamljenost i socijalna izolacija
- hronični konflikti u porodici ili partnerskom odnosu
- traumatska iskustva
- emocionalno zanemarivanje
- hronična bolest ili bol
- gubitak posla ili finansijska nesigurnost
- burnout i dugotrajna preopterećenost
- preseljenje i gubitak poznatog okruženja
- osećaj neuspeha i visoka očekivanja od sebe
- trudnoća, porođaj i period nakon porođaja
- hormonske i druge fizičke promene
- porodična sklonost ka depresivnim stanjima
Ponekad osoba ne može da izdvoji jasan događaj koji je prethodio promeni raspoloženja. To ne znači da njeno stanje nije stvarno ili dovoljno ozbiljno za stručnu pomoć.
Depresija ili burnout?
Burnout se najčešće povezuje sa dugotrajnom profesionalnom ili drugom hroničnom preopterećenošću. Osoba može biti iscrpljena, cinična i emocionalno udaljena od posla, ali i dalje osećati zadovoljstvo u drugim delovima života.
Kod depresije gubitak energije, interesovanja i zadovoljstva može obuhvatiti gotovo sve oblasti života, ne samo posao.
Ipak, ova stanja se mogu preplitati. Dugotrajan burnout može povećati rizik od depresivnosti, dok depresija može biti pogrešno protumačena kao obična iscrpljenost.
Stručna procena pomaže da se razume šira slika i odredi odgovarajući oblik pomoći.
Depresija ili lenjost?
Depresivnost nije lenjost. Osoba često želi da bude aktivnija, ali doživljava i najjednostavnije zadatke kao izuzetno zahtevne.
Ustajanje iz kreveta, tuširanje, odgovaranje na poruku ili pripremanje hrane mogu zahtevati veliki napor. Kada okolina to tumači kao nezainteresovanost ili nedostatak discipline, osoba može osećati još više stida i krivice.
Psihoterapijski rad ne zasniva se na kritikovanju i forsiranju, već na razumevanju prepreka i postepenom vraćanju aktivnosti, strukture i osećaja lične efikasnosti.
Kako psihoterapija pomaže kod depresivnosti?
Psihoterapija omogućava da se sagleda šta je prethodilo promeni raspoloženja, šta stanje trenutno održava i koje promene su moguće.
Tokom psihoterapije možemo raditi na tome da:
- prepoznate obrasce negativnog razmišljanja
- razumete intenzivnu samokritičnost i osećanje krivice
- postepeno vratite dnevnu strukturu i aktivnosti
- ponovo uspostavite kontakt sa ljudima
- prepoznate i izrazite potisnute emocije
- jasnije sagledate svoje potrebe i granice
- obradite gubitke i bolna iskustva
- razvijete realističniji odnos prema sebi
- smanjite osećaj bespomoćnosti
- rešavate probleme koji doprinose stanju
- ponovo uspostavite kontakt sa vrednostima i onim što vam je važno
- napravite plan za prepoznavanje i sprečavanje ponovnog pogoršanja
Ciljevi se određuju prema mogućnostima osobe. Kada je energija veoma niska, veliki zahtevi mogu dodatno pojačati osećaj neuspeha. Zato promena počinje malim i konkretnim koracima.
Da li su kod depresije potrebni lekovi?
Lekove propisuje isključivo lekar, odnosno psihijatar. Psiholog i psihoterapeut ne propisuju medikamente.
Kod blažih depresivnih teškoća psihoterapija nekada može biti dovoljan oblik podrške. Kod umerenih ili težih stanja, značajnog pada funkcionisanja ili povećanog rizika može biti potrebna psihijatrijska procena i kombinovanje psihoterapije sa farmakoterapijom.
Ako tokom rada procenim da je potreban pregled psihijatra, o tome ćemo otvoreno razgovarati. Uključivanje psihijatra ne znači da je psihoterapija neuspešna, već da se pomoć prilagođava ozbiljnosti stanja.
Mogu li fizički problemi izazvati simptome slične depresiji?
Određena zdravstvena stanja, hormonske promene, poremećaji spavanja, anemija, problemi sa štitastom žlezdom, hronični bol i pojedini lekovi mogu doprineti umoru, usporenosti i promeni raspoloženja.
Zbog toga je nekada korisno obaviti i lekarsku procenu, naročito kada su simptomi novi, naglo nastali ili praćeni drugim fizičkim promenama.
Psihološki i fizički faktori mogu postojati istovremeno. Utvrđivanje mogućeg zdravstvenog doprinosa ne isključuje psihoterapijski rad.
Depresivnost nakon gubitka
Tuga nakon smrti bliske osobe, spontanog pobačaja, prekida odnosa, gubitka posla ili druge velike promene ne treba automatski proglašavati depresijom.
Proces tugovanja može uključivati intenzivnu tugu, ljutnju, krivicu, zbunjenost, povlačenje i periode otežanog funkcionisanja. Reakcije se menjaju tokom vremena i često dolaze u talasima.
Psihoterapija može pružiti prostor da se gubitak emocionalno obradi, posebno kada osoba oseća da mora brzo da se „vrati u normalu“ ili nema podršku u svom okruženju.
Ako su prisutni dugotrajna beznadežnost, gotovo potpuni gubitak interesovanja, izražena bezvrednost ili misli o smrti, potrebna je pažljiva stručna procena.
Depresivnost kod osoba koje spolja dobro funkcionišu
Neke osobe nastavljaju da rade, brinu o porodici i ispunjavaju obaveze, pa okolina ne primećuje koliko im je teško.
One mogu govoriti:
- „Sve obavljam, ali ništa ne osećam.“
- „Samo čekam da se dan završi.“
- „Niko ne zna koliko me sve iscrpljuje.“
- „Nemam razlog da budem loše, a ipak jesam.“
- „Funkcionišem samo zato što moram.“
Spoljašnje funkcionisanje ne znači da problem nije ozbiljan. Osoba ne mora potpuno prestati da radi da bi zaslužila podršku.
Kada je potrebna hitna pomoć?
Ako imate misli da biste mogli da povredite sebe, razrađen plan, osećaj da ne možete ostati bezbedni ili neposrednu nameru da sebi nešto učinite, nemojte ostajati sami i nemojte čekati redovnu psihoterapijsku seansu.
Odmah se obratite hitnoj pomoći na broj 194 ili 112, najbližoj urgentnoj ili psihijatrijskoj službi ili osobi od poverenja koja može ostati uz vas i pomoći vam da dođete do stručne pomoći.
Online psihoterapija nije zamena za hitnu intervenciju u akutnoj krizi.
Kada potražiti psihologa?
Razgovor sa psihologom može biti koristan ako:
- sniženo raspoloženje traje i ne prolazi
- izgubili ste interesovanje za stvari koje su vam ranije prijale
- povlačite se od drugih ljudi
- teško obavljate svakodnevne obaveze
- stalno kritikujete i okrivljujete sebe
- osećate beznadežnost ili prazninu
- promene sna i apetita traju
- osećate da samo „odrađujete“ život
- dosadašnji načini suočavanja više ne pomažu
Ne morate čekati potpuni gubitak funkcionisanja. Ranije traženje pomoći može sprečiti dalje povlačenje i produbljivanje problema.
Psihoterapija depresivnosti u Beogradu i online
Psihoterapijske seanse održavaju se uživo u Beogradu i online na srpskom jeziku.
Individualna seansa traje 60 minuta. Cena individualne seanse za klijente iz Srbije iznosi 4.000 dinara, a za klijente koji žive u inostranstvu 40 evra.
Na prvom razgovoru sagledavamo:
- koliko dugo simptomi traju
- kako utiču na svakodnevni život
- šta im je prethodilo
- kakvu podršku trenutno imate
- postoje li zdravstveni ili drugi faktori
- da li je potrebna dodatna procena psihijatra
- šta bi bio prvi realan cilj terapijskog rada
Česta pitanja o depresiji i psihoterapiji
Da li moram imati dijagnozu da bih došao na psihoterapiju?
Ne. Možete se javiti zbog tuge, bezvoljnosti, iscrpljenosti ili gubitka motivacije i bez prethodno postavljene dijagnoze. Na početku sagledavamo vaše simptome i potrebe.
Koliko traje psihoterapija depresije?
Trajanje zavisi od intenziteta i dužine simptoma, uzroka, prisustva drugih teškoća i odgovora na terapiju. Nakon početne procene možemo napraviti okvirni plan rada.
Šta ako nemam motivaciju za terapiju?
Nedostatak motivacije može biti deo depresivnog stanja. Ne morate prvo da se osećate bolje da biste došli. Terapijski ciljevi i zadaci prilagođavaju se vašem trenutnom kapacitetu.
Da li online terapija može pomoći kod depresivnosti?
Online psihoterapija može biti odgovarajuća kod depresivnosti ako osoba ima privatnost i dovoljno stabilne uslove za razgovor. Kod težih stanja i povećanog rizika procenjuje se potreba za lokalnom podrškom i psihijatrijskim praćenjem.
Da li treba da se nateram da budem aktivan?
Postepeno vraćanje aktivnosti može biti važno, ali preveliki zahtevi mogu pojačati osećaj neuspeha. Korisnije je planirati male, ostvarive korake nego očekivati da se odjednom vratite prethodnom nivou funkcionisanja.
Povezane teme
Zakažite prvi razgovor
Ako već duže vreme osećate tugu, prazninu, bezvoljnost ili gubitak interesovanja, možete zakazati prvi razgovor.
Ne morate unapred znati da li je u pitanju depresija niti kako da objasnite sve što vam se događa. Zajedno ćemo sagledati trenutno stanje i proceniti koji oblik podrške može biti najkorisniji.
Mijana Todorović
Diplomirani psiholog, psihoterapeut i sertifikovani EMDR terapeut
Beograd i online